PAROLA

Reči su magične. Dokazano je da su reči usko povezane sa našim stavovima, samim tim i sa našim
uverenjima. Možemo se zapitati šta je starije: jaje ili kokoška? Odnosno da li naši stavovi imaju uticaj na
naše reči ili su reči te koje utiču na naš stav?

Po nekom mom mišljenju oba igraju glavnu ulogu. Način na koji se izražavamo odaje naš stav ali
istovremeno stav koji zauzmemo utiče na reči koje ćemo izgovoriti. Izbor reči je jedan od faktora koji
dosta utiče na uspehe tokom našeg života.
Naravno ne mislim na komunikaciju između dve osobe. Mislim na izlaganje tako da vas ljudi razumeju,
da vi shvatate druge, da bolje spoznajete ono što se dešava; treba znati zaintrigirati, poistovetiti se, steći
nečije poverenje.
Sve u svemu, umetnost komunikacije se sastoji od tri faktora: ono što govorimo, kako to izgovaramo i
kako delujemo. Ali fokus je na rečima, jer se misao manifestuje kroz reči.
Ako želiš nešto, moraš to i da tražiš.
Možda zvuči banalno i čudno ali naprimer kada smo ljuti mi se toliko fokusiramo na to što ne želimo,
totalno nas obuzme bes, da ne dajemo prostora onome za čim ustvari žudimo; a svemir nam ostvaruje to
na šta smo fokusirani, tj. to što ustvari ne želimo.
Naš mozak radi samo na jedan način i on ne razume negativnu misao. Da vam malo bolje to pojasnim.
Kada bi vam rekla da zamislite keks vaš mozak bi otvorio arhivu i pretraživao taj keks u vašoj memoriji.
Ali kada bi vam rekla naprimer da ne zamišljate keks, on bi takođe počeo da pretražuje i vizualizira taj
keks. Kapirate? Ta negacija je totalno zanemarena. Mislim da je ovo super primer kojim bi trebalo da
shvatite da negativan stav treba ostaviti po strani i uvek pozitivno razmišljati i izražavati se, jer samo tako
će se manifestovati ono što zaista želimo. Ne kažu za džabe kakve su ti misli, takav ti je život.

Govorila sam pokušaću, sebe ubeđivala da sam pozitivna. Ali to ne funkcioniše tako. Znate bitno je ono
što stvarno osećate iznutra, zato ono što sam jednom napomenula upoznajte i zavolite sebe treba da
vam bude najbitnije. Kada sebe poznajete stvarno, znači da znate da prepoznate vaša osećanja i umete
da ih prihvatite takva kakva jesu. Nema ničeg lošeg u tom osećaju da ste sjebani, da se osećate kao da
ste sami na ovom svetu, da su svi protiv vas ili možda da ste superiorniji. Svi to prođemo. Ali poenta je
shvatiti da je to samo faza koja prolazi, iz koje treba da naučimo nešto. Uvek posle lošeg dođe dobro i
obrnuto. I ne brini, jer će te život naterati na sve, samo treba da mu dopustiš i pozitivno razmišljaš.